Kad kao usput priupitam ljude oko sebe kamo biste se vratili ili gdje biste voljeli živjeti, nerijetko izroni upravo taj grad. Kopenhagen, da budem točnija. Svi mu se žele vratiti, svi ga hvale. Tamo je život, kažu, tamo je sve po mjeri čovjeka. Taj grad, taj sklad, ti ljudi…
Ukusna hrana, fantastična kava i još svi ti interijeri.
Kopenhagen je grad u kojem se udomaćio i, svima već znani, danski termin hygge i kojeg jedino možete shvatiti ako odete u Dansku jer, pogađate, riječ je tamo rođena. I živi. A, nemojmo se zavaravati, i mi bismo rado živjeli tamo gdje živi hygge.
Hygge je danska riječ koja se veže uz osjećaj i trenutak, bilo da smo sami ili s prijateljima, kod kuće ili vani. Hygge nas podsjeća da uživamo u onome što se zbiva sada, traži našu prisutnost u sadašnjem trenutku i na neki način nam pokazuje da usporiti znači upijati sve oko sebe kako bismo bili zadovoljniji, sretniji i prisutniji. Hygge se ne može objasniti u dvije rečenice, kao što sam ja pokušala, po hygge se odlazi u Dansku, točnije u Kopenhagen.
U dijalogu s dragom Ninom Simonović otkrivam zašto je Kopenhagen sreća, što joj znači ovaj grad i postoji li stvarno hygge.
“Otmen, ali na nenametljiv nacin. Sa njim i u njemu moze sve, samo lagano. Smiren je i ekspresivan u isto vreme.”
PWT: Nakon našeg dijaloga o Moskvi, sjećam se da si mi napisala da ti je on najomiljeniji grad ikada i da se slobodno javim kada će doći red na ovaj grad. Došao je i taj trenutak i ja se radujem da baš ti o njemu pričaš, jer, ako se ne varam, brojiš čak tri posjeta onamo u jednom kratkom periodu. Uvedi nas malo u tu svoju skandinavsku priču…
Nina Simonović: Nakon 6 meseci provedenih u Aziji i svom njenom pozitivnom haosu, osećala sam da mi za promenu treba potpuno suprotna energija - nešto uređeno, skladno, ušukano, lagano. Tada sam prvi put počela da razmatram obilazak Skandinavije i izbor je pao na Kopenhagen.
Prva poseta se desila u junu prošle godine i već prvog dana mi je Kopenhagen, šarmer kakav jeste, navukao ružičaste naočare i načisto me omamio. Odmah sam znala da ćemo se mi još viđati. Posetila sam ga opet na jesen u oktobru, pa onda i zimi u decembru pred Božić. Sveukupno sam provela mesec dana tamo a ako mene pitaš, ni to (mi) nije dovoljno!
PWT: Što ti je svaki posjet otkrio?
Nina Simonović: Tokom prve posete sam se trudila da ga što više upijam. Ostavio me u nekom zanosu i čežnji da mu se što pre vratim. Druga poseta je imala osećaj „utvrđivanja i produbljivanja znanja“ – vraćanje na omiljena mesta, otkrivanje novih, druženje sa lokalcima – postavljanje stvari na svoje mesto. Tokom treće posete sam shvatila da sam konačno, posle višegodišnje potrage po svetu, pronašla grad koji mi potpuno „leži“ i pruža utisak doma.
“Volim da osetim svaki grad iz svih uglova kako bih dobila sveobuhvatnu sliku o njemu”
PWT: Fantastično je da si u istoj godini posjetila grad u tri različita godišnja doba. Što će nas dočekati u svakom od njih?
Nina Simonović: Leti Kopenhagen doživljava renesansu posle sive zime i prosto cveta. Parkovi oko jezera puni su ljudi koji u sred radnog rada imaju improvizovani piknik, ulice vrve od biciklista više nego inače, luka služi kao gradska plaža (a nije da nemaju i pravu plažu u Amageru), sunce neverovatno imponuje svim onim jarkim fasadama. Jednostavno pulsira život sa svih strana. Shvatite da je za sreću dosta jedno ćebe za sedenje u parku, neko fino pecivo i flaša belog vina da je podelite s ljudima.
Zimi su nedostatak sunca i prekratki dani evidentni, vetar može biti nemilosrdan, ali sve to još više povećava onaj hygge osećaj kada se sklonite negde unutra i ušuškate oko stola uz sveću i gløgg (danska verzija kuvanog vina).
Božićna atmosfera vrvi sa svakog ćoška. Ipak, ni zimi ljudi ne odustaju od pedalanja – baš naprotiv, čak i po takvom vremenu prelaze desetina kilometara dnevno na biciklu, pa na njima voze i decu u školu.
Čini mi se da njegov pravi karakter dolazi do izražaja tek na jesen – malo je svojeglav, počastiće vas i kišom i suncem više puta u toku dana, kako mu ćefne.
Oblaci i kiša mu daju nove slojeve ali nikako ne umanjuju njegovu lepotu, pa ume da bude baš onako šmeker kad pokisne. Dobija neku malo ozbiljniju notu kako više zalazi u jesen, kao da sazreva u jakog muškarca.
I da, u Danskoj sam shvatila da je istina ono što kažu - ne postoji loše vreme, samo neadekvatna odeća :)
PWT: Kako si razgledavala Kopenhagen, pješke ili biciklom? Kroz umjetnost ili kafiće? Kroz dizajnerske dućane ili šetnje uz obalu?
Nina Simonović: Ja sam u većini slučajeva birala da ga obilazim pešaka, osim kada su u pitanju bili izleti po ostrvu van grada. Ceo grad je veoma pedestrian-friendly, a uređenje saobraćaja za bicikle je prosto van ovog sveta. Treća opcija, podjednako popularna i po suncu i po kiši je rentanje električnih trotineta preko mobilne aplikacije.
Volim da osetim svaki grad iz svih uglova kako bih dobila sveobuhvatnu sliku o njemu. Tako sam se potrudila da Kopenhagen vidim i kroz muzeje, galerije, shopove lokalnih umetnika, showroomove nameštaja danskih dizajnera, ali i kafiće, hranu (hello, Danish pastry & smørrebrød!), svirke lokalnih muzičara, lenja popodneva uz obalu sa kafom i pecivom ispod ruke. Grad je toliko raznovrstan i višeslojan da lako možete naći balans svih ovih stvari.
Tip: ako ste u gradu na samo par dana, najisplatljivije je nabaviti „Copenhagen Card“ koji uključuje besplatan gradski prevoz (čak i voz izvan grada) kao i besplatan ulaz u brojne muzeje i atrakcije kako u gradu tako i van njega.
PWT: Koje situacije su te uvjerile da je to grad u kojem bi mogla živjeti?
Nina Simonović: Kopenhagen je ležeran. Otmen, ali na nenametljiv način. Sa njim i u njemu može sve, samo lagano. Smiren je i ekspresivan u isto vreme. Šmeker kad pokisne. Zavodnik kad sija sunce. A kad je sam grad takav, onda su i ljudi u njemu smireni i srećni. Osetila sam jako podudaranje sa tom energijom i rado joj se prepustila. Dodatni poeni mu idu za ekološku osvešćenost i brigu o održivosti.
Verujem da nam svaki grad naiđe u životu baš kada treba i bude učitelj za neke stvari. Samo moramo biti dovoljno u kontaktu sami sa sobom da prepoznamo te lekcije koje nam nudi.
“Hygge im je u mentalitetu, obrazovanju, svakodnevici. Tako je lagan i nenametljiv a opet jako prisutan. ”
PWT: Zašto većina ljudi kad vrati iz Kopenhagena ima istu reakciju: skupo je, ali kad ću mu se opet vratiti i zašto ne odmah?
Nina Simonović: To je ta njegova magija! Prvo vas šokira cenama, onda vas odobrovolji arhitekturom, muzejima i hranom, i na kraju potpuno kupi ležernošću i svojom energijom.
Činjenica je da Danska ima jako visok standard života, a u Kopenhagenu je dodatno sve skuplje nego u ostalim gradovima. Mislim da ljude najviše šokira cena hrane (čak je i street food dosta skup) pa onda svega ostalog. To je zbog toga što su svi ugostiteljski radnici dobro plaćeni, ne rade za minimalac kao kod nas i napojnice su već uključene u cenu hrane.
Kada prođe taj inicijalni šok, vratite se s puta i setite se grada, verujte da postaje skroz nebitno da li ste jedno pecivo platiti €6 ili sendvič €15, jer su uspomene jače od valute.
PWT: Po čemu znaš da je riječ hygge baš iz danskog rječnika?
Nina Simonović: Svako od nas može stvoriti svoj hygge momenat u domu ili sa prijateljima, ali ipak verujem da ne možete iskusiti onaj pravi hygge nigde osim u Danskoj. On im je u mentalitetu, obrazovanju, svakodnevici. Tako je lagan i nenametljiv a opet jako prisutan. To su sveće upaljene u svakom dobu dana i svim godišnjim dobima na stolovima restorana i kafea i na prozorima kuća, to su grupice prijatelja koji svesno biraju vreme jedni za druge i rado ga provode zajedno, to je uživanje u pecivu i kafi za doručak, to su letnja popodneva provedena sa porodicom u vikendicama van grada, ili vikendi u prirodi pa čak i kada pada kiša. Jednostavno, to je njihova lakoća postojanja i radost življenja, tako ja osećam hygge.
PWT: Znam da ćeš se sigurno uskoro vratiti, samo da nam nebo otvore, no, ono što me posebno zanima jest u kojem se godišnjem dobu vraćaš onamo?
Nina Simonović: Plan je bio da celo ovo leto, otprilike 2-3 meseca, provedem u Kopenhagenu i još ponekim okolnim gradovima. Danska se odmah na proleće potpuno zatvorila za sve nerezidente tako da je moj plan i dalje na holdu. Posle svega ovoga imam jaku želju da se vratim nazad u gradove koji me čine srećnom, a Kopenhagen je i dalje na visokom prvom mestu na toj listi. Najradije bih mu se vratila na leto jer je grad tada najživlji i pun neverovatne energije. A i tada nije (toliko) hladno :)
PWT: Kamo ćeš odmah čim dođeš do grada iz zračne luke?
Nina Simonović: La Fontaine, uvek! Već je postala mini-tradicija da svaku nedelju veče kada sam u Kopenhagenu provodim u ovom jazz baru.
Takođe, neizostavne pekare jer moje srce pripada ugljenim hidratima :) Brød ako sam u Vesterbro kvartu, Meyers Bageri ako sam u centru ili Nørrebrou. Ma, ne možete pogrešiti u koju god pekaru da uđete!
PWT: Ja bih svakako provjerila i te njihove kafiće pa mi reci kamo ćeš me odvesti na kavu kad te jednom postaneš lokalac, a ja konačno dođem u Kopenhagen?
Nina Simonović: Wecycle ako želiš da se makneš od centra i turista, i praviš da si lokalac. Paludan Bogcafé u starom delu grada mi je najdraži za brunch i posmatranje ljudi u prolazu. Možemo tamo!
PWT: Sjećam se da si spominjala muzeje u svojim storiesima i da su fotografije s tih mjesta bile nevjerojatne. Sigurna sam da ih ima mnogo, ali probaj nam dati neki okvir da ne lutamo.
Nina Simonović: Glyptoteket i Louisiana, dva najmagičnija muzeja koja sam ikada posetila.
Glyptoteket je dragulj u srcu grada i već sam nekoliko puta bila u njemu. Kolekcije, svetlost, pogled sa terase na krovu... a tek palme u dvorištu, ljudi moji! Palme su stare više od 140 godina i presađene su iz porodičnog dvorišta Carla Jacobsena, osnivača Carlsberg pivare.
Tip: ulaz u Glyptoteket je slobodan svakog utorka, a ulaz u baštu muzeja je uvek otvoren i besplatan za sve posetioce.
Louisiana Museum of Modern Art je savršen izlet van grada, pogotovo leti, na samo pola sate vožnje vozom od Kopenhagena. Arhitektura samog muzeja komplementira sve postavke u njemu, a poseban šarm je njegova lokacija i ogromno dvorište sa izlaskom na more, u kome možete uživati u kafi sa pogledom na pučinu. Kada ste već tamo, iskoristite priliku da obiđete i gradić na obali Humlebæk.
PWT: Bliži se kraj našem druženju u Kopenhagenu, ja uskoro letim kući (oh, da bar!), imaš li mjesto kamo bismo mogle, kao dvije rusistice kolegice održati rusku tradiciju i “присесть перед дорогой”. Uvjet je da bude neki lijep skandinavski dućan s lijepim dizajnerskim komadima?
Nina Simonović: Uh, zaista teško pitanje. Danska dizajnerska scena je ludo dobra, pogotovo ona s početka 20. veka! Ali mislim da ću uvek prvo izabrati Børge Mogensen-a, njegov nameštaj (a pogotovo komad Spanish chair) mi je sinonim za elegantno-jednostavni skandinavski dizajn.
Znala sam da će me Nina odvesti na neka lijepa mjesta u Kopenhagenu, pokazati mi ono što grad zaista i jest i dati mi praktične savjete. Nina ostavlja i poklon, odličnu playlistu za svačiji Kopenhagen - klik na Spotify. I, nadam se da čita ovo, jer, voljela bih da me Nina barem nekoliko puta godišnje odvede u svijet. Jer je gledati svijet kroz njezine naočare … baš divno.
