Volim kako Nevena i Miljan putuju i biraju mjesta za putovanja. Sjećam se zadnjeg susreta i razgovora o Skandinaviji i razgovora o tome kako bismo se vratili onamo čim prije po novo iskustvo, po novo, ali i ponovljeno. Ponovili bismo baš ono što volimo, a uživali u onome što će se tih dana nametnuti. I potpuno smo se shvaćali kad smo razmijenjivali priče i osjećaje o toj zemlji uopće.
Kada sam zamislila seriju dijaloga o ponovljenim destinacijama, znala sam da ću se javiti Neveni s bloga Hleb i Lale da nam da svoju stranu priče o putovanjima koja se ponavljaju jer, osim već spomenute Skandinavije, dijelimo strast prema još jednoj zemlji…
Dok, rekla bih, većina ljudi, želi obići cijeli svijet, vidjeti što više, pa i upoznati neku drugu kulturu, mi neki rijetki ljudi vrlo često kupujemo kartu za istu destinaciju i nemamo ništa protiv da nam se ponovi jer znamo da ćemo dobiti još više. Možeš li nam ukratko ispričati kako je to sjesti za let u istu zemlju, ne jednom, već tri puta i pritom svaki put neizmjerno uživati u tome?
Nevena: U Portugal sam prvi put otišla 2008. Pošto sam učila portugalski i bila zaljubljena u fado, jako me je privlačio Lisabon. Miljan i ja smo iznajmili sobu u hostelu iz 1800 i neke i uopšte nismo bili spremni na to da će nas ovaj grad toliko oduševiti. Tada Lisabon nije bio toliko popularna destinacija kao danas. Bio je, naravno, atraktivan ali i dalje je to bio grad gde su lokalci stanovali u centru i bližoj okolini. Kada smo se vratili iz Lisabona nisam imala osećaj da ću se vratiti opet.
Tada, na kraju mojih dvadesetih imala sam osećaj da me ceo svet čeka da ga otkrijem i obiđem. Činilo mi se nepotrebno vraćati se na već viđeno mesto.
Fast forward devet godina i eto nas u avionu za Lisabon. Ovog puta nas je društvo iz Zagreba čekalo da uz vinho verde proslavimo zajedničko putovanje. Prvo smo svi bili u Lisabonu. Onda sam ja otišla duboko u Alentejo, skoro na granicu sa Španijom, na radionicu fotografisanja hrane.
Ana i Mislav su iznajmili auto i spustili se na jug. Miljan je seo na bajs i krenuo na sever. Dogovor je pao da se za pet dana nađemo u Koimbri, razmenimo iskustva i nastavimo zajedno u Porto kod prijatelja koji žive tamo. Bilo je to neverovatno putovanje na kom sam se zaljubila u Portugal kao zemlju a ne samo u jedan grad. Nakon ove posete sam znala da ću se vratiti opet, ne nužno u Lisabon.
I vratila si se…?
Nevena: Da… i tako i beše. Prošle godine sam se zaputila na putovanje sama, prvi put nakon što sam postala mama, u Alentejo pored okeana, na inspirativan vikend sa predivnim ženama iz sveta fotografisanja hrane. Zbog ranog leta, morala sam da krenem pre svih u Lisabon kako bih uhvatila let. U punom autobusu portugalaca, umorna i odmorna u isto vreme, gledajući kroz prozor u nepoznata mestašca kroz koje smo prolazili, osetila sam da ću se vratiti ponovo ovde. Činilo mi se nepotrebnim obilaziti ceo svet kad još uvek nisam dovoljno dobro upoznala ovu posebnu zemlju.
“...ne osecam potrebu toliko da obidjem ceo svet koliko imam potrebu da slojevito dozivim destinaciju. ”
Bila si u Portugalu tri puta, doduše svaki put u nekom drugom aranžmanu, s dečkom (danas mužem), s prijateljima i sama, zasto bi se opet vratila i što bi to putovanje uključivalo?
Nevena: U Portugal bih sledeći put volela da odem baš u Lisabon i da zaobiđem centar i sve turističke atrakcije. Iznajmimo Miljan i ja Airbnb i šetamo se, idemo na pijacu, kuvamo i družimo se. Pa nakon njega da sednemo u voz i odemo na okean prema jugu da jedemo svežu ribu na peščanim plažama i vežbamo surfovanje.
Što misliš da ponovljene destinacije mogu dati putniku?
Ponovljene destinacije nisu samo zanimljive zgrade, trgovi, restorani i kafei. One su uvek više ljudi, lokalci i poznanici, sa kojima često ne stignem da se vidim jer imam osećaj da neću stići da obiđem sve šta sam zacrtala. A oni kriju u sebi jedan novi svet. Trgiće, livade, parkove… Tajnu gde to piju kafu a gde kupuju hleb lokalci, bih teže sama otkrila.
“Iz Portugala sam uvek ponela sa sobom neki mir i jednostavnost...”
One su opušten raspored, besciljno lutanje i vožnje biciklom. Odlazak na reku, more, jezero, izložbu fotografija, jedenje najboljeg sušija u gradu, zajedničko kuvanje i druženje do kasno u noć.
Radiš li ikakvu pripremu kad ponavljaš destinaciju?
Nevena: Ne pripremam se i to je ono najlepše. Totalno sam u fazonu go with a flow i rado prihvatim i totalne promašaje jer su deo iskustva. Obavezno poznanike/prijatelje koji tamo žive pitam za savet što se tiče jela i kafe ukoliko znam da imamo sličan senzibilitet. I jako mi bitno mi je da znam na koji pijacu treba da odem i sada, od kako sam mama, koji park je idealan za trčanje.
Što poželiš ponijeti u sebi kad odlaziš s tog mjesta?
Nevena: Volim da ponesem imaginarnu sliku nas kako bismo živeli da se preselimo tamo. Gde bismo išli, kako bi nam izgledali vikendi i gde bismo putovali za godišnje odmore. Za svaki slučaj ako odlučimo da se preselimo 😊
Što si ponijela iz Portugala sa svakim svojim dolaskom i odlaskom?
Nevena: Iz Portugala sam uvek ponela sa sobom neki mir i jednostavnost. Jako mi prija njihova ljubaznost i blagost i volim što se osećam sigurno kada sam tamo.
Vjeruješ li da nas godine određuju i događaji u životu kod svakog posjeta istom mjestu i onome što nam pruža?
Nevena: Pre par godina, kada sam počela da se sve više vraćam u gradove, zemlje koje sam već posetila, imala sam osećaj kao da me oni sami biraju. Najčešće niti jedno od tih mesta mi nije bilo na listi za povratak ali nekako su ta mesta našla put do mene. Kao da me na njima čekalo nešto neophodno za mene. Sa njih sam se uvek vraćala posebno inspirisana, sa novim idejama i zanimljivim saznanjima o sebi. Zbog ovoga nekada znam po dve-tri godine ne otići u neku novu zemlju.
Sve to mi je bilo nezamislivo sa dvadeset i pet godina. U tom smislu mislim da nas godine određuju tj.mene. Sada sa skoro četrdeset godina ne osećam potrebu toliko da obiđem ceo svet koliko imam potrebu da slojevito doživim destinaciju. A to ne mogu ako odem samo u jednu posetu.
Kako s Portugalom započeti vezu? Možeš li nas uputiti…
Nevena: Lisabon je postao baš zasićen turistima i mislim da je možda nepotrebno zadržavati se u njemu duže od dva, tri dana ukoliko ste više zainteresovani za opuštenije putovanje. Mislim da na koju god stranu da krenete da ćete se oduševiti mestima i koliko je sve pristupačno što se tiče budžeta. Ako krenete prema Portu, voz je sjajna opcija za transport. U Alentejo i dole ka Algarveu je bolje da krenete autom.
Predlažem da krenete bez posebnog itinerara pa nije ni bitno koliko ćete stići da obiđete. Velika je verovatnoća da ćete se vratiti i nastaviti otkrivanje Portugala i sebe u njemu.
